U cilju poboljšanja kvaliteta zdravstvene nege kod pacijenata sa poroblemima inkontinencije bitan činilac je pravilna procena i odabir pomagala.

U cilju poboljšanja kvaliteta zdravstvene nege kod pacijenata sa poroblemima inkontinencije bitan činilac je pravilna procena i odabir pomagala.

Od nekoliko vrsta  pomagala koja su dostupna za zbrinjavanje inkontinencije, pored urinarnih katetera  često se koriste i pelene. U interesu kvaliteta života bolesnika, kao i u cilju značajnih ušteda (prema iskustvima iz evropskih zemalja, gde se pelena koristi samo u 30% od ukupne populacije inkontinentnih bolesnika), bilo bi poželjno u upotrebu  uvesti i uloške za inkontinenciju. Time bismo postigli optimalnu negu pacijenta uz minimalno potrebnu količinu i značajnu uštedu sredstava.

Poštovanjem standarda ISO 9001, ISO 11948-1 i 11948-2, koji definišu način utvrđivanja moći upijanja (u mililitrima ) medicinskog sredstva za zbrinjavanje inkontinenicije (RothWel test), vršio bi se odabir pomagala.

Da bi smo bili sigurni  u pravilnu procenu i odabir pomagala, moramo voditi računa o:

• Predhodno pomenutim standardima
• Pravilanom izboru pomagala (uložak ili pelena)
• Veličini na osnovu telesne mase
• Moći upijanja i indikaciji vlažnosti
• Sertifikatu proizvođača koji svedoči o kvalitetu super apsorbera i celulozi.

Poslednjih nekoliko godina  pelene se obezbeđuju putem tendera. Nažalost, prvi kriterijum pri odabiru ponuda je cena, pa su stoga u upotrebi pelene koje ne ispunjavaju predhodno pomenute parametre kvaliteta.

U saradnji sa predstavnicima danske kompanije „Abena“, koju zastupa firma –SimBex u Srbiji, i njihovim razumevanjem potreba bolesnika i sestara bili smo u prilici da testiramo Abri-Form pelene sa super absorberom u različitim veličinama, kako dnevne, tako i noćne pelene.
Testiranje pelena je obavljeno na Institutu za neurologiju KCS u periodu od oktobra do decembra 2008 godine, gde je obuhvaćeno 18 bolesnika (prosečne životne dobi 58 godina), od toga  testirano je 9 muškaraca i 9 žena. Nadoknada tečnosti parenteralnim putem vršena je kod 8 bolesnika (u proseku 1500 ml  u toku 24 časa).
Korišćene su pelene koje imaju definisanu minimalnu moć upijanja (dnevne pelene-minimalna moć upijanja 2500 ml, i noćne - minimalna moć 3100 ml upijanja) prema standardima kvaliteta.

Ispitivanje kvaliteta pelena radili smo na svim kliničkim odeljenjima. Cilj je bio postići efikasnije i  kvalitetnije sprovođenje nege kao i preventivnih mera. Metodologiju smo sami definisali prema potrebama neuroloških bolesnika i savremenom tretmanu u oblasti zdravstvene nege.

Na osnovu testiranja Abri-Form pelena konstatatovali smo sledeće:

• Postignut je osećaj ugodnosti i suvoće kože kod pacijenta;
• Došlo je do poboljšanja samopouzdanja i mirnog sna;
• Nije bilo tragova urina na posteljini i  integritet kože je ostao ne promenjen;
• Indikator vlažnosti je pokazivao popunjnost pelene;
• Vreme angažovanja sestara pri promeni položaja i presvlačenja  bolesnika skraćeno je za 10 minuta.

Primenom ovakvih pelena koje su definisane prema moći upijanja, promena kompletne posteljine bolesnika vršena je dva puta dnevno pri redovnoj toaleti tela i po potrebi, kada je vršena zamena samo jednog čaršava.

Ukoliko se ne koriste kvalitetne pelene ili se pelene uopšte ne koriste pri promeni položaja bolesnika, vrši se promena tri čaršava na svaka dva sata i kompletna posteljina dva puta dnevno.

Na osnovu ovih činjenica proizilazi potreba za edukacijom sestara u pravilnom odabiru i proceni pomoćnih pomagla kod bolesnika sa inkontinencijom, kao i edukacija članova porodice za pravilno korišćenje pomagala.

Na osnovu svega iznetog, dolazimo do zaključka da korišćenje kvalitetnih pomagala predstavlja imperativ u unapređenju kvaliteta zdravstvene nege i zadovoljstva bolesnika. Ekonomski efekat je takođe značajan. Smanjena je potrošnja pomagala sa dosadašnjih 5-6 dnevno, na 2 -3 dnevno. Vreme angažovanja sestara je racionalizovano, jer je učestalost zamena pelena svedena na minimum (dve u toku dana i jedna noću). Postignuto je zadovoljstvo bolesnika, viši je nivo higijenske bezbednosti bolesničkog prostora i dodatnog angažovanja pomoćnih radnika radi adekvatne distribucije upotrebljenih pelena i posteljnog rublja. Posebno treba naglasti da ovakav način rada smanjuje rizik od bolničkih infekcija.  Smanjuje se učestalost potencijalnih komplikacija, skraćuje se dužina boravka bolesnika u ustanovi, smanjuje se upotreba lekova i drugih sredstava,  te se rehabilitacija i resocijalizacija bolesnika obavlja brže i uspešnije što svakako umanjuje troškove kompletne zdravstvene zaštite. Stoga se ulaganje u kvalitetna pomagala ne može smatrati troškom, već ga treba tretirati kao ulaganje u bolju zdravstvenu zaštitu.

Medicinske sestre kao nosioci zdravstvene nege (prema podacima SZO, sestre pružaju 69% usluga u sistemu zdravstvene zaštite), treba da definišu neophodne kriterijume i standarde za pomagala, sredstva i opremu koju koriste na polju negovanja.

Pri definisanju tenderske dokumentacije kvalitet bi morao da bude prvi i najvažniji kriterijum, a sestre obavezni članovi tenderske komisije.