Prof. dr Jelena Gospavić je jedna od osnivača moderne srpske neurologije. Ona je bila izvrstan neurolog i vizionar u svojoj profesiji, koji je na bazi nepreglednog znanja i iskustva, ali i na osnovu nepogrešive stručne intuicije, odredio pravce razvoja današnje srpske neurologije.

Prof. dr Jelena Gospavić je rođena 03.12.1921. godine u porodici prosvetnih radnika u Valjevu, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Upisala je Medicinski Fakultet u Beogradu 1940. godine. Međutim, posle godinu dana, II svetski rat je prekinuo njeno dalje školovanje, pa je prvih godina radila kao volonter u Gradskoj bolnici u Valjevu, a kasnije 1944. i 1945. godine i na frontu u bolnici Prve armije. Posle završetka rata je nastavila studije i diplomirala 1949. godine, sa prosečnom ocenom 9,25. Zaposlila se na Klinici za neurologiju i psihijatrju u Beogradu 1950. godine gde je radila do kraja svog radnog veka, do 1987. godine, punih 37 godina.

Specijalistički ispit je položila 1954. godine sa odličnom ocenom, a 1953. godine je na Medicinskom fakultetu u Beogradu započela i nastavničku karijeru koja je krunisana njenim izborom u redovnog profesora 1977. godine.

Tokom 1955/56. godine provela je nekoliko meseci na Neuropsihijatrijskoj klinici u Beču, gde se stručno usavršavala, posebno iz oblasti neuroradiologije. U narednih nekoliko godina je nastavila intenzivnu saradnju sa tada najpoznatijim svetskim neurološkim centrima, poput bolnice Pitié-Salpêtrière u Parizu, Neurološkog Instituta u Montrealu, Mayo klinike u Ročesteru, Nacionalnog instituta za neurologiju i psihijatriju u Betezdi, Neurološkog i neurohirurškog odeljenja Columbia Univerziteta u New Yorku i drugih najprestižnijih svetskih neuroloških ustanova gde je uspostavila saradnju sa vodećim neurolozima toga perioda, poput profesora Džordža Karpatija, Kinga Engela, Luisa Rolanda i drugih.

Imala je nepogrešiv osećaj da je za razvoj neurologije neophodna multidisciplinarnost i načinila je i prve korake u ovom pravcu. Sarađivala je sa kardiolozima, endokrinolozima, neurohirurzima, imunolozima i lekarima ostalih specijalnosti i postavila temelje interdisciplinarnom pristupu kod različitih neuroloških bolesti, što je postalo opšte prihvaćeno i rasprostranjeno u širokoj praksi tek znatno kasnije. O tome najbolje govori i izbor teme njene doktorske disertacije „Klinička, endokrinološka i genetska korelacija miotonične distrofije i neuropatija tipa peronealne mišićne atrofije“ koju je odbranila 1976. godine. Pored ovoga je objavila preko 150 stručno-naučnih radova. Većina ovih radova je obuhvatala prikaze grupa pacijenata, zbog čega su oni smatrani pionirskim u daljem razvoju neurologije toga perioda. Ovo se odnosilo posebno na polje cerebrovaskularnih bolesti i neuropsihologije, a kasnije i na polje neuromišićnih bolesti gde je dala poseban stručni i naučni doprinos.

Od 1956. do 1974. godine bila je šef C odeljenja Neuropsihijatrijske klinike, a od 1974. do penzije 1987. godine šef Odeljenja za neuromišićne bolesti i oboljenja kičmene moždine. Sve ovo vreme je radila predano i sa neiscrpnom energijom koju su njene mlađe kolege jedva uspevala da prate.

Prof. dr Jelena Gospavić je bila poznata po svojoj stručnosti, posvećenosti neurologiji i pacijentima, po svojoj zaljubljenosti u nauku, ali i po svojoj strogosti i visokim ciljevima koje je postavljala pred svoje kolege i saradnike. Bila je rukovodilac poslediplomske nastave iz neurologije i rukovodilac stručnih seminara Neuropsihijatrijske klinike tokom dugog niza godina, a koji se i danas održavaju i predstavljaju tradiciju Neurološke klinike.

Neurolozi koji su imali tu sreću i privilegiju da uče od nje znaju da je prof. Gospavić bila jedan od najvećih srpskih prosvetitelja u neurologiji, veliki učitelj neurologije na kome bi sasvim sigurno mogao da nam pozavidi čitav svet, jer je takvih učitelja i širom sveta bilo veoma malo, ako ih je uopšte i bilo… Da je to tačno govori najbolje činjenica da je iza nje ostala čitava armija vrsnih neurologa, poput profesorke Ocić, profesora Kostića, prof. Apostolskog, dr Bugarski, dr Vidaković i brojnih drugih velikana srpske neurologije…

Upravo zbog svega navedenog, mi, njeni đaci, smatramo da svako slovo njenog imena i titule treba da bude ispisano velikim slovima!

Hvala joj na svemu što je uradila za srpsku neurologiju, a posebno za Kliniku za neurologiju, koja danas stoji rame uz rame sa najprestižnijim neurološkim klinikama širom sveta.

Neka joj je večna slava i hvala!